Version en castellano

Hrvatska verzija

Hoy que la lluvia

entristeciendo esta la noche,

y las nubes en derroche

tristemente veo pasar,

Viene a mi mente

la que lejos de mi lado,

El cruel destino ha posado

solo por verme llorar.

Y a veces pienso

que es tal vez mi desventura,

La causa de esta amargura

que no puedo soportar,

Quiero estar al lado de ella

para decirle que es bella,

Para decirle que nunca

podre dejarla de amar.

Pero estoy lejos de ti

sin saber como estaras,

Si estaras pensando en mi

o no me recordaras.

Y que mi más grande anhelo

es que no olvides mi corazón. 

Sad kad je kiša

Ovu noć rastužila,

I oblake nebom rasula

Što tužno plove,

Pada mi na um

Ona što je daleko od mene

Zbog okrutne te sudbine ostala,

I pitam se, je li i ona, kao i ja

Zbog toga plakala.

Ne mogu više razmišljati

Zašto mi je takvu nesreću odredila sudbina,

Zbog čega su sad tuga i gorčina

Tako neizdržljive morale postati,

Želio bih biti pokraj nje

Da joj kažem kako lijepa je,

Da joj kažem da nikad

Ne mogu se odreći ljubavi te.

Ali daleko sam od tebe sad

I ne znam kako si,

Misliš li još na mene kad

Ili me se više ne sjećaš ti.

A što mi je najveća želja, to znaš,

Da srce koje sam ti dao zaboravu ne predaš.